Стеван Стојановић Мокрањац

Стеван Стојановић Мокрањац био је српски композитор и музички педагог, класик српске музике, њена најистакнутија личност на прелазу из XIX у XX век, заслужан за увођење српског националног духа у уметничку музику.
Рођен је 9. јануара 1856. године у Неготину. Завршио је гимназију у Београду; уписао се на Природно-математички одсек Велике школе. Као гимназијалац био је члан српског певачког друштва. Уз његову помоћ, 1879. године отишао је на музичке студије у Минхен, код Ј. Рајнберга. Привремено је прекинуо студије 1883, али их је наставио 1884. у Риму, код Паризотија, а од 1885. до 1887. на Конзерваторијуму у Лајпцигу.
1884. године постаје хоровођа певачког друштва Корнелије Станковић, а 1887. године је постао диригент Београдског певачког друштва. Од 1887. до 1900. радио је и као наставник музике у Првој београдској гимназији, а од 1901. као предавач појања у Богословији. Заједно са Станиславом Биничким и Цветком Манојловићем оснивач је прве сталне музичке школе (1899.) – Српска музичка школа у Београду (данашње име „Мокрањац“), чији је директор био до своје смрти. Његовом заслугом у Србији је основан први гудачки квартет у Србији.
1906. године изабран је за дописног члана Српске краљевске академије (данас: Српска академија наука и уметности).
Најпознатија његова дела су свакако Руковети – петнаест сплета песама које су засноване на фолклорним мотивима из различитих делова Србије, Босне, Македоније, Бугарске, Приморски напеви, духовити скерцо Козар, као и музика за православна богослужења: велелепна Литургија из које је најпознатија Херувимска песма, најпознатије остварење хорске музике у Срба, Опело у фис-молу, Три статије, Тебе Бога хвалим, Величаније Светом Сави.
Вредно је радио и као мелограф, познати су његови записи Народних песама и игара са мелодијама из Левча, као и две значајне збирке записа са српским црквеним напевима: Осмогласник и Страно пјеније
Умро је 28. септембра 1914. у Скопљу.

Advertisements
Објављено под Композитори | Оставите коментар

Станислав Бинички

 

Станислав Бинички (Јасика код Крушевца, 1872 – 1942) је био познат српски композитор, диригент и педагог. Сматран је највећим предстаавником српске класичне музике.
Студирао је математику у Београду, али је и истовремено учио музику код Свободе. Прва музичка знања стекао је од Стевана Мокрањца и Јосифа Маринковића, певајући у хору Обилић. Композицију и соло певање је студирао у Минхену између 1855. и 1899. године. Након завршених студија, вратио се у Београд, где је учествовао у развоју музичке и педагошке делатности.
Био је хоровођа многих певачких друштава и диригент Народног позоришта, где је и 1920. године основао оперу. За своје композиције користио је фолклорне мотиве. Његово најпознатије дело је, прва у српској музици, опера На уранку као и Марш на Дрину.

Објављено под Композитори | Оставите коментар

ОРФОВ ИНСТРУМЕНТАРИЈ

Немачки композитор Карл Орф развио је метод музичких вежби који је почињао ритмичким вежбама и слободним покретима тела. У таквим оркестрима основни инструменти биле су удараљке, а могле су да им се придруже и дечји тимпани, ксилофони, звончићи, а понекад и флауте или жичани инструменти. На тај начин деца су од самог почетка могла да учествују у осмишљеном музичком доживљају. Овакав начин вежбања доста се примењује у основним школама.

Објављено под Оркестар | 1 коментар